O TEHNICI PRIRODE KOD KANTA

  • NEVENA JEVTIĆ Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Ključne reči: Kant, kritika, moć suđenja, tehnika prirode, svrha, organizam

Apstrakt

Autor u ovom radu polazi od analize opravdanosti tvrdnje da se u Kritici moći suđenja pokazuje izvesna „kriza“ Kantove kritike pred vanrednom i nesvodivom „činjenicom“ organizacije. Kant formuliše učenje o takozvanoj tehnici prirode u sklopu Kritike teleološke moći suđenja, s namerom da se tematizuje specifičan „segment“ iskustva s onu stranu mehanizma prirode ili kauzaliteta iz slobode kao načina objašnjavanja. Teza o „krizi“ kritike raspravlja upravo o onome što sa stanovišta Kritike čistog uma ne bi moglo biti moguće. Naime, sa stanovišta prve Kritike organizam se javlja kao nemoguć s obzirom na prvi postulat empiričkog mišljenja, koji zahteva da se mogućim smatra ono što se slaže s formalnim uslovima iskustva. Nemogućnost ovakvog objekta potvrđuje se i u trećoj Kritici, prema kojoj je moguće da se nešto posmatra kao svrha samo ako forma te stvari nije moguća na osnovu prirodnih zakona, već i samo empirijsko saznanje stvari podrazumeva pojmove uma (svrhe). Organizam određen kao prirodna svrha se pokazuje kao problem par excellence. Autor će ispitati mogućnost da se na tvrdnju o „krizi“ kritike koja se javlja pred ovakvim problemom odgovori drugom tvrdnjom: da je ideja o tehnici prirode jedan od stubova kriticizma uopšte.
Objavljeno
03. 09. 2015.
Sekcija
TEMA BROJA