LAJBNICOV POJAM NAUKE – POČETAK I KRAJ OPTIMIZMA

  • ZORAN DIMIĆ Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu
Ključne reči: Lajbnic, Lisabonski zemljotres, nauka, matematika, magnituda, predikcija, optimizam

Apstrakt

Vilhelm Gotfrid Lajbnic bio je jedan od najvažnijih utemeljitelja modernog pojma nauke. Svojim određenjem moderne nauke, njegovo ime i njegova fi lozofi ja su višestruko povezani sa najpoznatijom katastrofom na početku moderne epohe, Lisabonskim zemljotresom iz 1755. godine. Lajbnicov ideal nauke iskazan je kroz ideju mathesis universalis (univerzalna matematika). Prema njegovoj interpretaciji, sve stvari u prirodi trebalo bi da se razumeju i objasne preko veličina (magnitudo), oblika (fi gure) i pokreta (motus). Mogli bismo reći da prema ovakvoj ideji moderne nauke svi posebni prirodni fenomeni treba da budu objašnjeni matematički. Lajbnicova ideja nauke je potpuni izraz moderne epohe. Matematika ne bi trebalo da samo nauci donese izvesnost (certitude), već i našim životima. Lajbnicova matematička interpretacija prirodnih fenomena vodi nas do „optimizma” i ideje o najboljem od svih mogućih svetova. Nažalost, Lajbnicov optimistički pogled na svet, tipičan za kraj 17. i početak 18. veka, bio je dramatično prekinut Lisabonskim zemljotresom. Sposobnost merenja i računanja snage zemljotresa i visine cunamija nisu u duše Portugalaca i drugih Evropljana uneli mir i sigurnost. Upravo suprotno, računajući odnos prema Lisabonskom zemljotresu uneo je u njihove živote ogroman strah od ponavljanja katastrofe. Prethodna katastrofa je shvatana kao potencijalna mogućnost novih, koje tek treba da se dogode. Stoga autor ovog teksta zastupa stav da sâm Lisabonski zemljotres iz 1755. godine nije ono što je označilo kraj optimizma, već moderni pojam nauke koji je, preko računanja i predikcije verovatnoće novih katastrofa u budućnosti, u duše ljudi uneo strah.

Reference

Okada Norio, Tao Ye, Yoshiro Kajitani, Peijun Shi, and Hirokazu Tatano, The 2011 Eastern Japan Great Eartquake Disaster: Overview and Comments, Int.J.Disaster Risk Sci, 2 (1), 2011.

Cassirer. E, Aus Logik und Mathematik, in G. W. Leibniz, Hauptschriften und Grundgedanken der Philosophie, Hamburg, F. Meyer, 1996.

Gerhardt, C. I., Die philosphische Schriften von Gottfried Wilhelm Leibniz, hrsg. von C. I. Gerhardt, Berlin, Weidmannsche Buchhandlung, (Bd.2,7), 1875-1890.

Coutarat, L., Opuscules et fragments inédits de Leibniz. Extraits des Manuscrits e la Bibliothèque Royal de Hanovre, par L.Couturat. Paris. Alcan, 1903.

Erdmann, J. E., God. Guil. Leibnitii Opera Philosophica quae exstant Latina, Galica, Germanica omnia Edita recognivit. e temporum rationibus disposita, pluribus ineditis auxit, introductione critica atque indicibus instruxit J. E. Erdmann. Cum Leibnitii effigie. Berolini. Sumptibus G.Eichleri, 1840.

Pereira, A. S., The Opportunity of a Disaster: The Economic Impact of the 1755 Lisbon Earthquake. Centre for Historical Economics and Related Research at York. York University, 2006.

Ulmer, S. Lissabon 1755 – das Erdbeben, das die Welt veränderte. Neue Zürcher Zeitung. 26. Oktober, 2005.

Shrady, N. The last Day: Wrath, Ruin and Reason in The Great Lisbon Earthquake of 1755. London. Penguin, 2008.

Marquard, O., Individuum und Gewaltenteilung, Ditzingen. Reclam, 2004.

Benjamin, W. ”The Lisbon Earthquake”, u Selected Writings vol. 2. Belknap, 1999.

Platon, Timaj, Mladost, Beograd, 1981.

Platon, Kritija, BIGZ, Beograd, 1983.
Objavljeno
16. 06. 2016.
Sekcija
TEMA BROJA