ΕΙΔΟΣ И ΠΟΙΗΣΙΣ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ

НИКОЛА ТАНАСИЋ

Apstrakt


Аутор настоји да истражи однос између појмова εἶδος и ποίησις (идеје и стварања) у Платоновом филозофском учењу. Иако ова два појма имају дубоко укорењену везу у оквирима касније „платонистичке“ теорије уметности, у самим Платоновим дијалозима између њих се не успоставља систематска веза. Сам филозоф не показује нарочито интересовање за онтолошке механизме који повезују идеје и производе стварања  у смеру „надоле“, бавећи се детаљно смером „нагоре“, којим се наше сазнање креће од емпиријских предмета према идејама. Ова однос се разматра у различитим контекстима, почев од „најприземнијег“ схватања ποίησις као „песништва“, да би се затим размотрили појмови „божанског надахнућа“ у Ијону, „преласка из небића у биће“ из Гозбе, као и сложене метафизичке и онтолошке импликације стварања у Тимају и X књизи Државе. Ови различити приступи појмовима идеје и стварања  у  различитим  дијалозима  не дају нам „класичну платонистичку теорију“ некаквог „стварања као обликовања“, али наизглед постављају све неопходне темеље за такве теорије у каснијој филозофији, пре свега Аристотеловој. Такође, ова различита разматрања по правилу су у јакој вези са Платоновим појмом божанског, често се позивајући на појам божанства (био то „творац идеја“ из Државе, Демијург из Тимаја или просто Муза из Ијона) као на нужну везу између ових различитих онтолошких и метафизичких домена.


Ključne reči


идеја/форма, стварање/стваралаштво, Платон, песништво, божанско

Ceo tekst:

PDF

Reference


Аристотел, Метафизика, превео Слободан Благојевић, Paideia, Београд, 2007.

Аристотел, О песничкој уметности, превео Милош Н. Ђурић, Дерета, Београд, 2008.

Ирина Деретић, Платонова филозофска митологија, Завод за уџбенике, Београд, 2014.

А. Ф. Лосев и А. А. Тахо-Годи, «Общая формулировка четырёхпринципной структуры и её художественно-творческая основа», Аристотель – жизнь и смысл, Детская литература, Москва, 1982.

Платон, Дела, превод, напомене и објашњења Милош Н. Ђурић, Дерета, Београд, 2002.

Платон, Држава, превели др Албин Вилхар и др Бранко Павловић, БИГЗ, Београд, 2002.

Платон, Тимај, превод и напомене Марјанца Пакиж, Еидос, Врњачка Бања, 1995.

Мартин Хајдегер, „Питање о техници“, Предавања и расправе, Плато, Београд, 1999.

Cornelio Fabro, „Participation – History of the Concept“, New Catholic Encyclopedia, интернет издање на адреси http://www.encyclopedia.com/religion/ encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/participation.

Michael J. Hansen, “Plato’s Parmenides: Interpretations and Solutions to the Third Man”, Aporia vol. 20, no. 1-2010.

Nickolas Pappas, “Plato’s Aesthetics”, Stanford Encyclopedia of Philosophy, интернет издање на адреси http://plato.stanford.edu/entries/plato- aesthetics/, последња верзија ревидирана у јулу 2016. г.

Plato, Platonis Opera, ed. John Burnet. Oxford University Press, Оксфорд, 1903.

Barbara Sattler, „The Reception of the Timaeus in Renaissance Science”, пропратни текст уз изложбу Release the Stars: Plato’s Timaeus in the Renaissance одржану у Библиотеци Универзитета Илиноја у септембру 2007 г., интернет адреса http://www.library.illinois.edu/rbx/exhibitions/Plato/ Pages/Reception.html, приступљено у августу 2016. г.




DOI: http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2016.26.79-97

Povratni linkovi

  • Trenutno nema povratnih linkova