ARHE http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe ČASOPIS ZA FILOZOFIJU Filozofski fakultet sr-RS@latin ARHE 1820-0958 LEGITIMITET I LEGALITET PROBLEM UTEMELJENJA FILOZOFIJE PRAVA http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2132 Rad istražuje mogućnost da se načelo utemeljenja filozofije prava odredi kao pojam legitimiteta. Pod legitimitetom se ne podrazumeva načelo legitimiranja političke vlasti. Legitimitet se u filozofskom kontekstu može izraziti kao jedinstveni korpus temeljnih shvatanja <em>pravde</em> i <em>slobode</em> na kojima mora počivati svaki pojam prava, a tek potom i svako političko uređenje koje pledira na priznanje. Ne može se legitimitet izvesti iz legaliteta, već na pojmu legitimiteta nužno počiva sam pojam prava kao jednog poretka delanja koji stoji u jedinstvu i razlikama s drugim porecima ljudskog delanja. Povesno apsolviran pojmovima pravde i slobode, princip legitimiteta omogućuje da se utvrdi imanentni logicitet praksisa te time i pravnog praksisa. MINA ĐIKANOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 7 24 10.19090/arhe.2018.28.7-24 LOGIKA HEGELOVE FILOZOFIJE PRAVA KAO FILOZOFIJE O PRAKTIČKOM http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2133 <p class="normal">Ono što shvatamo kao logiku Hegelove filozofije prava odnosi se sa jedne strane na 1. <em>ideju dobrog=praktičnu ideju=delanje, postupanje kao praksu</em>, a sa druge strane na 2. <em>metodu</em> odnosno <em>apsolutnu ideju</em> kojom se i praktična ideja saznaje na istinit način prema Hegelu. Bez neposrednijeg uvida u fenomenološki i logički put svesti do apsolutnog znanja i apsolutne ideje pokazaćemo da u Hegela filozofija prava nema nekakvu svoju praktičnu metodu. Naprotiv praktična ideja se može odrediti apsolutnom idejom, tako da je aposolutna ideja za Hegela metoda filozofije prava.</p> DEJAN JOVANČEVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 25 51 10.19090/arhe.2018.28.25-51 FILOZOFIJA, PRAVO, ISTORIJA: HEGEL, ISTORIJSKO-PRAVNA ŠKOLA I NIBUR http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2134 <p class="Standard">Ovaj rad bavi se odnosom između Hegelove kritike istorijsko-pravne škole u njegovim <em>Osnovnim crtama filozofije prava</em> i kritike Niburovog kritičkog pisanja istorije provedene u okvirima <em>Predavanja iz filozofije svetske povesti</em>. S jedne strane, u <em>Osnovnim crtama</em> Hegel je kritikovao pokušaj istorijsko-pravne škole da na osnovu povesti utemelji pravo i institucije – u tom pogledu, pokušao je da pokaže kako se pravne norme ne mogu utemeljiti samo na osnovu pozitivnog prava i povesti, kao i zbog čega je filozofsko mišljenje prava nužno. S druge strane, kroz <em>Predavanja iz filozofije svetske povesti, </em>Hegel je kritikovao Niburov pristup povesti rimskog ustava i prava, i pokušao je da ukaže na to kako istorijska refleksija ne može počivati sama na sebi. Prema tome, može se zaključiti da je Hegelova kritika Niburovog pisanja istorije iz <em>Predavanja</em>, komplementarna sa kritikom istorijsko-pravne škole iz <em>Osnovnih crta</em> – ukoliko je prva bila kritika jurističkog bavljenja povešću, druga je bila kritika načina na koji se kritička istorija bavila pravom.</p> LAZAR ATANASKOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 53 70 10.19090/arhe.2018.28.53-70 NEDRUŠTVENA DRUŠTVENOST SPINOZA. HOBS. KANT http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2135 <p>Autorka u radu pokazuje kako su zasnivane teorije prirodnog prava na ideji da je ljudska priroda u osnovi u stanju rata. Pokazuje se da se koren te ideje može pronaći već u sofističkim raspravama. Aristotelovo mnogoznačno razumevanje prirode (<em>physis</em>-a) koje podrazumeva i finalni uzork pokazuje nedovoljnost jedne ovakve teorije. Moderni način mišljenja se nadovezuje na renesansu. Dok je ona između mističnog i prirodnog razumevanja sveta, moderna filozofija traži siguran temelj za svoju legitimaciju. Ona ga nalazi u prirodi koja se u tom periodu shvata mehanicistički. Na temelju mehanicističke metode koja je uticala na Spinozu, Hobsa i Kanta društvo se razume kao <em>nedruštveno</em>. To znači da se jedinke u društvu nalaze konstatno u antagonističkim odnosima koje nije moguće prevazići. Zbog toga se ove teorije označavju kao pesimistične. Ipak, u radu se pokazuje da zbog nedostatka svrhovitog uzroka u prirodnim određenjima nije moguće ove teorije odrediti jednoznačno.</p> TANJA TODOROVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 71 89 10.19090/arhe.2018.28.71-89 NEKE KONTROVERZE IZMEĐU PRAVA I MORALA http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2136 <p>U radu se želi ukazati na dodirne tačke između prava i morala, ali i (što je još važnije) njihove najbitnije razlike kako bi se na jednoj aksiološkoj razini progovorilo o potrebi reafirmiranja unutrašnje saglasnosti za bilo koju, posebice pravnu normu. Ovaj je zadatak od posebne važnosti u vremenima sve prisutnijeg dogmatiziranja i apsolutiziranja pravne norme. U tom smislu, u radu se želi skrenuti pažnja na to da moral nije nekakvo opsjenarstvo i iluzija, kako se to posljednjih decenija može čuti, nego jedno od najbitnijih lica čovjeka od kojeg zavisi svaka druga njegova dimenzija – od spoznajne do stvaralačke. Jer, zanemarivati moralno prosuđivanje zbilje (posebno pravno-političke) znači potiskivati najvažniji horizont ljudskog bića.</p> SPAHIJA KOZLIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 91 109 10.19090/arhe.2018.28.91-109 ARISTOTELOVA FILOZOFIJA JEZIKA (II DIO) http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2137 <p>U tekstu se provodi integralna analiza Aristotelovog poimanja jezika. Dijelom je ona postavljena kao kritika Hajdegerove kritike Aristotela. Autor pobija Hajdegerovo shvatanje da Aristotel reducira cjelinu manifestovanja jezika na logičku funkciju suđena (λόγος ἀποφαντικός). Protiv toga shvatanja postavlja se istraživačka odluka da se Aristotelov pojam jezika – u ključu metafizičkog učenja o četiri uzroka – može razumjeti u svom imanentnom četvorstvu, koje kazuje šta kod Aristotela jesu određenja za jezičku <em>causa materialis</em>, <em>causa formalis</em>, <em>causa efficiens</em> i <em>causa finalis</em>. Odluka je oslonjena na jasnoj diferenciji razumskog i umskog filozofiranja kod Aristotela, kao i visokoj interpretacijskoj vrijednosti njegovog netematskog razlikovanja kategorija neposrednosti i posredovanja.</p> MILENKO A. PEROVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 111 130 10.19090/arhe.2018.28.111-130 STUDIA HUMANITATIS I DOSTOJANSTVO ČOVEKA PRILOG ANALIZI STARE ČEGRSTI HUMANISTIČKIH I PRIRODNIH NAUKA http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2138 <p>Tekst je inspirisan idejom o potrebi redefinisanja odnosa između humanistike i prirodnih nauka. Autor analizira koncept <em>studia humanitatis</em> u renesansnoj filozofiji, odnosno, preciznije, u dva ključna toka renesansne misli, humanizmu i neoplatonizmu , koji su u ovom tekstu predstavljeni stavovima Frančeska Petrarke, Marsilija Fićina i Đovanija Pika dela Mirandole. Njihovi argumenti na temu značaja i vrednosti humanističkih nauka koji su usredsređeni na problem ljudske slobode, slobodne volje, stvaralačke moći i dostojanstva čovekovog, relevantniji su danas nego ikad.</p> IVA DRAŠKIĆ VIĆANOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 131 142 10.19090/arhe.2018.28.131-142 KAKO BI DEMOKRIT MOGAO DA ODGOVORI NA TEOFRASTOVE PRIGOVORE? http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2139 <p class="NoSpacing">U ovom radu kritički preispitujem Demokritovu teoriju vizualnog opažanja i to pre svega na osnovu Teofrastovog spisa <em>De sensibus</em>, premda se u radu koriste i drugi izvori.<em> </em>Nastojim da pokažem kako je Abderanin, pored kauzalnog i materijalističkog, koristio i druge modele za objašnjenje vizualnog opažanja. Postoji svedočanstvo koje upućuje na to da je Demokrit upotrebljavao matematičko znanje ne bi li dublje objasnio perspektivu i druge elemente viđenja. U radu se detaljno razmatra eksplanatorni smisao i značaj Demokritove analogije sa otiscima u vosku, što će postati čuvenom i opštim mestom u istoriji epistemologije. Uprkos tome što su Teofrastovi argumenti dobro osmišljeni i artikulisani, intencija ovog rada u celini jeste da se pokaže kako je Demokrit stvorio vrlo sofisticiranu i utemeljenu teoriju vizualnog opažanja koja može u znatnoj meri da uspešno odgovori na Teofrastove prigovore.</p> IRINA DERETIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 143 156 10.19090/arhe.2018.28.143-156 LEPE UMETNOSTI I PODRAŽAVANJE: BATEOVO ODREĐENJE MODERNOG POJMA UMETNOSTI http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2140 <p>Ovaj rad posvećen je Bateovom određenju novog pojma lepih umetnosti. Autor ispituje način na koji se u Bateovoj teoriji lepih umetnosti iskiva novo moderno razumevanje šta umetnost jeste, kao i uslove pod kojima se takvo formiranje novog pojma umetnosti dešava. Analize u radu porede tradicionalna i Bateova određenja umetnosti, te fokusiraju nova značenja dodeljena tradicionalnim pojmovima. U konačnom, analize potvrđuju da Bateovo određenje lepih umetnosti predstavlja radikalno novo i po duhu novovekovno razumevanje suštine umetnosti, nastalo u horizontu razvoja novovekovne ideje nauke.</p> UNA POPOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 157 171 10.19090/arhe.2018.28.157-171 ŽIVJETI DIJALOG – KORACIMA PAULA FREIREA http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2141 <p>U ovom radu želimo dati prikaz nekoliko osnovnih pojmova u misli brazilskog pedagoga Paula Freirea, čineći to imamo pred očima „cjelinu“ obrazovnog procesa. Svoju pažnju usmjeravamo na analizu nekoliko, po našem sudu ključnih, pozicija iz Freireova najznačajnijeg djela <em>Pedagogija obespravljenih</em>. Referirajući na misaone pozicije, koje nastojimo ogledati u kontekstu Freireova života, usredotočujemo se na fenomen dijaloga kako ga vidi Freire, posebno na odnose aktera unutar dijaloškog procesa, kao i na „izvanjska“ socijalna i ekonomska određenja koja često dominiraju obrazovnim procesom. Posebnu pažnju u ovom sklopu nam privlači Freirova misao da čovjek, kao slobodno biće dijalogom <em>gradi</em> ljudski svijet, a da je upravo obrazovanje mehanizam koji stvara društvene nejednakosti i obespravljenost mnogih. Drugi značajni fenomen koji stoji u fokusu naših promišljanja u ovom radu je Freireova kritika „bankarskog koncepta obrazovanja“ kako Freire naziva „klasične“ oblike obrazovanja koji su na djelu u <em>zapadnjačkim</em> društvima. Najznačajnija određenja ovog koncepta su pasivnost i pokornost, kojima Freire suprotstavlja obrazovanje za slobodu i potrebu izgradnje ljudskijeg svijeta. Svjesni privlačnosti Freireove misli, posebno ako je razmatramo u kontekstu trenutnih obrazovnih procesa ili, još i više, potrebe njihove „reforme“, no istovremeno smo svjesni i ograničenja koje ova misao nosi, ponajprije u pogledu praktičnih ostvarenja. Ipak, ostaje jedno: Freireova misao je iznimno nadahnjujuća i moguće ju je oživjeti makar u <em>mikrostrukturama</em> sustava obrazovanja. To je poruka koju nosi ovaj članak, i to u idejnom i operativnom pogledu.</p> TOMISLAV KRZNAR ANTONIJA BENDEKOVIĆ SILVIJA ŠIJAK ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 173 196 10.19090/arhe.2018.28.173-196 HAJDEGEROV FENOMENOLOŠKO-HERMENEUTIČKI METOD http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2142 <p>Autor u radu nastoji da rasvetli metod Hajdegerove rane filozofije, odnosno Hajdegerov fenomenološko-hermeneutički metod. Toj temi pristupa se s obzirom na Hajdegerovo razumevanje jednog od ključnih pojmova fenomenologije uopšte – pojma intencionalnosti – na osnovu kog i sam Hajdeger izgrađuje vlastito shvatanje fenomenologije. Analiza pojma intencionalnosti započinje od Hajdegerovih uvida iz <em>Prolegomena za povest pojma vremena</em> i završava se osvrtom na implementaciju pojma intencionalnosti u Hajdegerovom <em>Bivstvovanju i vremenu</em>. Potom, sledi analiza Hajdegerovih pojmova razumevanja i hermeneutike, te i ukazivanje na neophodnost hermeneutičkog aspekta Hajdegerovog metoda.</p> MILOŠ MILADINOV ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 197 208 10.19090/arhe.2018.28.197-208 SOCIOLOGIZAM ILI INDIVIDUALIZAM – O POLAZIŠTU SOCIJALNE MISLI MURTEZE MUTAHARIJA http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2143 <p>Murteza Mutahari (1919–1979) slavni je iranski filozof, pravnik i sociolog s kraja XX veka. Autor je više od 60 knjiga, od kojih je čak 20 direktno povezano s raznim sociološkim temama. Mutaharijeve knjige su postale veoma slavne nakon njegove smrti i istorijski veoma važne izjave ajatolaha Homeinija, utemeljivača Islamske republike u Iranu, da su Mutaharijeve ideje zapravo srž onoga čemu je težila Islamska revolucija u Iranu. Mutaharijeve knjige su od tada pa sve do danas štampane u više od pedeset miliona primeraka, na persijskom, arapskom, engleskom i drugim svetskim jezicima, što ga je pretvorilo u jednog od najpopularnijih pisaca u istoriji nauke.</p><p>Mutahari nije podržavao ni dirkemovski sociologizam ni spenserovski individualizam, već je zagovarao treći oblik poimanja društva prema kome primarnost uporedo imaju i pojedinac i društvo. U ovom radu pokušaćemo da predstavimo njegove osnovne ideje u vezi s definicijom društva, odnosno u vezi s tim da li čovek stvara društvo ili pak društvo stvara čoveka.</p> MUAMER HALILOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 209 231 10.19090/arhe.2018.28.209-231 STO PEDESET GODINA MARKSOVOG KAPITALA (I DEO) http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2144 <p>Ovim radom se obeležava sto pedeseta godišnjica prvog objavljivanja prvog toma <em>Kapitala</em> Karla Marksa. Osim uvida u istorijat Marksovog rada na kritici političke ekonomije, autor problematizuje pitanje kako on dolazi do predmeta izučavanja i koju metodologiju primenjuje u analizi kapitalističkog načina proizvodnje, posebno osvetljavajući odnos Marksovog dijalektičkog metoda s Hegelovom dijalektikom i uticaj klasične ekonomske škole na Marksovo delo.</p> MILOŠ PEROVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 233 251 10.19090/arhe.2018.28.233-251 SUSRET STUDENATA FILOZOFIJE U NOVOM SADU http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2145 LAZAR PETKOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 253 257 10.19090/arhe.2018.28.253-257 LETOPISNE BELEŠKE NASTAVNIKA I SARADNIKA ODSEKA ZA FILOZOFIJU FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2146 - - ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 259 263 10.19090/arhe.2018.28.259-263 AUTHORS http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2147 - - ##submission.copyrightStatement## 2018-05-25 2018-05-25 14 28 265 266 10.19090/arhe.2018.28.265-266