Refleksija puteva mogućih i aktualnih međusobnih prožimanja raznorodnih kulturnih sistema nameće se kao savremeni duhovni imperativ. Istina, ne prati ga uvek i htenje da se tematizuje ono zbog čega je pojam kulture filozofski problem s vlastitom i složenom povešću. Odluku da ova sveska časopisa Arhe bude posvećena filozofi   kulture pokreće namera da se s pojma kulture pokuša odstraniti samorazumljivost kao bitna prepreka oblikovanju istinske kulture dijaloga. Prepreci doprinosi i projekat tzv. kulturnog modelovanja. On je jedna od dominantnih formi savremenog pozitiviranja kulture koju u svom tekstu kritički propituje Divna Vuksanović. U radu Sretena Petrovića postavlja se pitanje o koegzistiranju ideje trajnosti umetničkih oblika i antropologije ljudske povesnosti. Iva Draškić Vićanović osvetljava problem odnosa između pojmova kulturnog i nacionalnog identiteta, kao i značenje ličnog i kolektivnog ukusa u tom odnosu. U ogledu Une Popović pojam kulture posmatran je iz ugla Kasirerove filozofi simboličkih oblika. Stanko Vlaški u svom radu pažnju posvećuje Fihteovom poimanju kulture. Tematsku celinu zaključuje članak Mirele Karahasanović o Adornovoj i Horkhajmerovoj kritici masovne industrijske kulture.

Rubrika Predavanje donosi tekst predavanja o poimanju neistine kod Huserla i Hajdegera. Predavanje je prof. dr Rudolf Bernet održao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a s nemačkog jezika preveo Dragan Prole. U rubrici Enciklopedistika objavljujemo prevod enciklopedijske odrednice o Praxis-filozofiji, koju je za The Encyclopedia of Social Theory napisao Milenko A. Perović. Informisanje šire evropske i svetske javnosti o karakteru rada Praxis- škole istovremeno je važan doprinos našoj filozofskoj samoidentifikaciji.

Studije i oglede čine radovi sa raznovrsnim sferama interesovanja: Irina Deretić istražuje smisao Platonovog stava o Deus mensura naspram sofističke maksime o čoveku kao meri, a Spahija Kozlić pristupa uvek živom problemu odnosa filozofije i religije. Šefket Krcić i Đogo G. Marković približavaju princip poliformnosti kao horizont susretanja filozofije i matematike. Goran Rujević problematizuje značaj Kantovih rasističkih opaski za celovitost nje- gove filozofije. Tri rada koja zatvaraju ovu rubriku posvećena su izazovima savremene filozofije. Dva teksta propituju kritičke reakcije na Hajdegerovu filozofiju: Nermin Salkić piše o Šapirovim kritičkim objekcijama povodom pozicija Hajdegerovog Izvora umetničkog dela, a Lazar Atanasković istražuje hajdegerovsko zaleđe Patočkine filozofije povesti. U ogledu Nemanje Mićića Hajdegerova filozofija propituje se na temelju istraživanja Vatimovog shvatanja nihilizma.

U rubrici Prilozi Nemanja Mićić prikazuje knjigu Vidljivo i nevidljivo Morisa Merlo-Pontija. Letopisne beleške posvećene su aktivnostima nastavnika i saradnika Odseka za filozofiju tokom 2014. godine.

Objavljeno: 26. 11. 2015.

PREDAVANJA

ENCIKLOPEDISTIKA