God. 12, Br. 23 (2015)

LAJBNICOVA FILOZOFIJA

DOI: http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2015.23

Odluka Uredništva da časopis Arhe u dvanaestu godinu svog postojanja zakorači tematizacijom Lajbnicove filozofije višestruko je motivisana. Kako su tematske celine prethodnih brojeva časopisa u centar istraživačke pažnje postavljale Dekartovu i Spinozinu filozofsku misao, namera da se temat 23. broja Arhea posveti filozofiji ovog velikog polihistora izraz je kontinuiteta u uređivačkom planiranju. Bez takvog usmerenja nije moguće sintetičko istraživanje karaktera rane moderne filozofije, ali ni svih onih docnijih filozofskih koncepcija koje su sebe oblikovale u kritičkom sučeljavanju sa Lajbnicovim učenjem. U predvečerje godine u kojoj će se obeležavati tri veka od Lajbnicove smrti, nova problematizacija njegove misli istovremeno je prilog samorefleksiji filozofije u njenom aktuelnom trenutku. Ta aktuelnost definisana je i propitivanjem odnosa filozofije i moderne nauke. Način na koji je Lajbnic pristupio toj pitanosti jedan je od činilaca njegove neizbledele filozofske aktuelnosti. Lajbnicov rad na pomirenju nauke i metafizike jedan je od središnjih aspekata koje razmatra tekst Dragana Prola. Zoran Dimić osnov za relativizaciju modernog, lajbnicovskog prirodno-naučnog optimizma nalazi u samom modernom pojmu nauke koji promoviše Lajbnic. Una Popović ispituje prirodu Lajbnicovog uticaja na Baumgartenovo utemeljenje estetike i zastupa stav da je primat onoga metafizičkog u razumevanju lepote sprečio Lajbnica da i sam razvije jednu estetiku. Lajbnicovo držanje prema kartezijanskom filozofskom nasleđu kod Aleksandra Matkovića je ispitano posredstvom problematizacije odnosa Lajbnicove zamisli univerzalnog jezika i Dekartove ideje univerzalnog znanja.

Rubrika Istraživanja donosi svodnu studiju rada na naučno-istraživačkom projektu „Nastava filozofije u srpskim gimnazijama Vojvodine u međuratnom periodu”, na kojem su od 2011. do 2015. godine bili angažovani nastavnici i saradnici na Odseku za filozofiju. U rubrici Enciklopedistika objavljujemo prevod instruktivne enciklopedijske odrednice o Platonu, koju je za The Encyclopedia of Social Theory napisao Milenko A. Perović.

Tematsku podcelinu rubrike Studije i ogledi obrazuju radovi posvećeni temama sa polja antičke filozofije: Željko Kaluđerović i Zlatan Delić istražuju helenske korene antropocentričkog svetonazornog stava, Ana Miljević preispituje odnos pojmova logos-a i spoznaje u Heraklitovoj filozofiji, dok Nemanja Mićić ističe fenomenološki sukus Aristotelovog učenja o duši. Tekst Predraga Krstića problematizuje romantičarski stav prema prosvetiteljskom duhovnom pokretu. Rubriku zatvara istraživanje pojma istorijske singularnosti koje je sproveo Mark Lošonc.

U rubrici Prilozi Una Popović prikazuje knjigu Od estetičke egzaktnosti do metaestetičkog skepticizma. Studije o savremenoj srpskoj estetici Nebojše Grubora.

UREDNIŠTVO

Sadržaj

TEMA BROJA

DRAGAN PROLE
PDF
9-34
ZORAN DIMIĆ
PDF
35-46
UNA POPOVIĆ
PDF
47-62
ALEKSANDAR MATKOVIĆ
PDF
63-87

ISTRAŽIVANJA

Milenko A. Perović, Dragan Prole, Željko Kaluđerović, Damir Smiljanić, Una Popović, Mina Đikanović, Nevena Jevtić, Marica Rajković, Nikola Tatalović, Stanko Vlaški
PDF
89-115

ENCIKLOPEDISTIKA

MILENKO A. PEROVIĆ
PDF
117-122

STUDIJE I OGLEDI

ŽELJKO KALUĐEROVIĆ, ZLATAN DELIĆ
123-137
ANA MILJEVIĆ
PDF
139-160
NEMANJA MIĆIĆ
PDF
161-175
PREDRAG KRSTIĆ
PDF
177-199
MARK LOŠONC
PDF
201-223

PRILOZI - OSVRTI, PRIKAZI, RECENZIJE, LETOPISNE BELESKE

METODOLOŠKI PROBLEMI SAVREMENE SRPSKE ESTETIKE
UNA POPOVIĆ POPOVIĆ
225-229