Nastojanje da se podstakne novi misaoni dijalog s duhovnim nasleđem pre- lomne epohe filozofske moderne, epohe klasičnog nemačkog idealizma, vodilo je Uredništvo pri odluci da tematsku celinu 25. broja časopisa Arhe posveti filozofiji Johana Gotliba Fihtea. Radovi koji donose ishode kritičkog vredno- vanja različitih aspekata Fihteovog filozofskog angažovanja svedoče o tome da i nakon navršetka dva veka od filozofove smrti, ono može predstavljati istinsku misaonu potrebu i da je u stanju da krči nove interpretativne puteve ka sebi. Problematizacija Fihteove filozofije jezika koju sprovodi Milenko A. Perović u tekstu koji otvara tematski blok, paradigmatičan je primer takvog tumačenja, koje je usamljeno u domaćoj, ali i u recentnijoj inostranoj filozofskoj publici- stici. Fihteov doprinos genezi konstitutivne uloge filozofske kritike u središtu je razmatranja Nevene Jevtić. Mina Đikanović propituje značenja Fihteovog zahteva za zasnivanjem sistema filozofije kao sistema slobode. Pitanje o me- stu estetike u Fihteovoj filozofiji, koje je često bez ubedljivijeg filozofskog obrazloženja ostajalo van domašaja interesovanja vodećih struja u tumačenju Fihteove misli, predmet je istraživanja Marice Rajković. Smisao Fihteovog shvatanja boga je u radu Stanka Vlaškog istraživan pod svetlom spora o ate- ističkom implikacijama nauke o znanosti. Fihteov pojam prakse u centru je istraživačke pažnje Luke Kešeljevića. Prevođenje uvoda u Fihteov spis Sistem etike u skladu s principima nauke o znanosti predstavlja još jedan podsticaj za buduće sučeljavanje domaće filozofske javnosti s Fihteovom filozofijom.

Radovi koje objavljujemo u rubrici Studije i ogledi obuhvataju širok tematski spektar. Željko Kaluđerović u presokratskoj misli sagledava anti- cipacije savremenog neantropocentričkog aksiološkog stava i istovremeno ukazuje na granice zahteva za proširenjem etike koji se zasniva na tom stavu. Odnos pojma sukoba i pojma razvoja je kod Panosa Eliopulosa tematizovan s pozicija komparativne filozofije. Una Popović naglašava metodski smisao Lokovog učenja o idejama. Tekst Nikole Tatalovića dijalektici Platonovog Parmenida pristupa tragom misli o imanentnoj višeznačnosti temeljnih pojmova filozofije. Danijela Grujić kritički reflektuje savremeni status ope- racionalno-tehničkog znanja i postavlja pitanje o budućnosti humanističkog obrazovanja. Hegelovo definisanje pojma objektivnog duha u središtu je razmatranja Dejana Jovančevića, dok Nemanja Mićić istražuje „slabu misao“ Đanija Vatima. Ana Miljević u radu koji zaključuje rubriku razmatra odnos pojmova logos i physis u Heraklitovoj filozofiji.

U rubrici Prilozi Ana Miljević prikazuje knjigu Pregled antičke filozofije

Tonćija Kokića.

UREDNIŠTVO

Objavljeno: 11. 05. 2017.