Tematski karakter interesovanja savremene filozofske refleksije za pojedinačne umetničke tvorevine i umetničko stvaralaštvo uopšte može biti smisleno vođen nastojanjem da se to interesovanje misli u svetlu vekovne upitanosti filozofije o prirodi vlastitog odnosa prema umetnosti, kao i izgradnje strategija filozofskih pitanja o onome što umetnost daje da može postajati predmetom filozofskog mišljenja. Iz takvog nastojanja potekla je i odluka Uredništva da – saglasno dosadašnjoj generalnoj orijentaciji na velika disciplinarna i problemska polja filozofije – tematsku celinu 26. broja časopisa Arhe posveti filozofiji umetnosti. Temat otvara tekst Dragana Prola. U njemu se propituje odnos procesa transformacije smisla pojma klasičnog i zahteva za formiranjem novih umetničkih paradigmi. Iva Draškić Vićanović razmatra estetski princip individualnosti na tragu analize velikih dela likovne umetnosti antičkog sveta. Isticanjem važnosti imaginacije, Una Popović nalazi ključnu tačku otklona renesanse od tradicije aristotelovskog poimanja poetike. Marica Rajković tematizuje pitanje o načinu razumevanja Šilerovog reflektovanja umetnosti. Nikola Tanasić raspravlja o odnosu pojma ideje i pojma stvaranja u Platonovoj filozofiji. Pitanje o značaju stvaralačke uobrazilje za estetiku, ali i za filozofsko mišljenje kao takvo u centru je istraživačke pažnje Marka Novakovića. Tekst Stanka Vlaškog preispituje vezu između Hegelovog poimanja romantične umetnosti i filozofove kritike nemačkog romantizma. Dušan Milenković istražuje pragmatističke osnove Djuijevog poimanja umetnosti. Šta Benjaminova misao može da predstavlja u pogledu razumevanja savremene umetnosti, raspravlja Nemanja Mićić. Miloš Miladinov razmatra Adornov zahtev za razdvajanjem umetnosti i kulturne industrije.

Nevena Jevtić je prevela Šelingov ogled o Danteovom stvaralaštvu, dok prevod rada Tragični očaj i revolt Rejmonda Viljamsa potpisuju Mina Đikanović i Nevena Jevtić. Publikovanjem tih prevoda nudi se dodatni podstrek za raspravu o filozofiji umetnosti.

Rubriku Studije i ogledi otvara studija Milenka A. Perovića u kojoj se Herderov značaj za filozofiju jezika određuje s obzirom na stav o Herderu kao prvom misliocu koji poreklo jezika pronalazi u slobodnoj ljudskoj duhovnosti. Tom tezom autor na ubedljiv način oponira većini dosadašnjih recipijenata Herderove misli. Dva rada koja slede za predmet imaju teme koje pripadaju spektru antičkog filozofskog mišljenja. Ana Miljević ispituje Heraklitov uticaj na oblikovanje Platonove filozofije. Aporetičnost Aristotelove zamisli Metafizike osvetljava Nikola Tatalović. Rubriku zaključuju tekstovi koji su posvećeni središnjim pojmovima Marksove filozofije. Miloš Perović tematizuje Marksovo poimanje rada i njegove moderne podele, kao momenta na kome Marks zasniva kritiku kapitalističkog poretka. Kritika Hegelove filozofije prava je u radu Tanje Golić sagledana kao ključ za razumevanje Marksovog poimanja ideologije.

U rubrici Istraživanja objavljujemo tekst Željka Kaluđerovića o nastavi filozofskih predmeta i tema u Karlovačkoj gimnaziji u međuratnom životu. Tekst predstavlja rezultat rada na naučno-istraživačkom projektu „Nastava filozofije u srpskim gimnazijama Vojvodine u međuratnom periodu“.

U rubrici Prilozi donosimo tekst kojim Una Popović prikazuje knjigu Ideja este- tike Mirka Zurovca. Letopisne beleške upoznaju čitaoce s aktivnostima nastavnika i saradnika Odseka za filozofiju tokom 2016. godine.

 

UREDNIŠTVO
Objavljeno: 11. 05. 2017.

PRILOZI - OSVRTI, PRIKAZI, RECENZIJE, LETOPISNE BELESKE