God. 4, Br. 8 (2007)

HAJDEGEROVA FILOZOFIJA

DOI: http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2007.8

U skladu sa dosadašnjom uređivačkom praksom časopisa Arhe središnji deo svake sveske zauzimaju članci posvećeni nekom od velikih fi lozofskih imena. Ovaj put naša tematska pažnja je usresređena na fi lozofi ju Martina Hajdegera, mislioca koji je često slavljen kao najznačajniji fi lozof dvadesetog veka, ali je gotovo isto toliko osporavan, odnosno kritikovan. Mete pojedinih kritika gotovo da nisu zaobišle nijedan bitan segment njegovog fi lozofi ranja, pa otuda možemo reći, da aktuelnost njegove fi lozofi je dosta zahvaljuje i kontroverznom karakteru mišljenja koje ona nastoji da inicira.

U ovoj svesci najpre donosimo tekst prof. Milenka Perovića koji revidira raspravu o ≫praktičkoj fi lozofi ji≪, aktuelnu tokom sedamdesetih godina prošlog veka, s tim, što je ovaj put ta rasprava usmerena ka rasvetljavanju pitanja šta za Hajdegera jeste praktička fi lozofi ja. Naš holandski kolega, Vinsent Blok, u svom članku pod naslovom ≫Biti odomaćen u pravim pitanjima≪, raspravlja o problemu Hajdegerovogsučeljavanja sa Ničeovom fi lozofi jom, u čijoj pozadini leže pitanja o problemima fi lozofskog pisanja i čitanja. U svom tekstu, naslovljenom ≫Hajdeger. Grliti leš≪, Petar Bojanić refl ektuje savremenu relevantnost Hajdegerove primedbe iz ciklusa predavanja Logika. Pitanje o suštini jezika iz 1934. Reč je o kritici univerziteta, prema kojoj tadašnji pokušaji očuvanja univerziteta zapravo korespondiraju nastojanjima da se konzervira ono što je već mrtvo. Kolega iz Masačuseca, Erik Nelzon, u tekstu naslovljenom ≫Povest kao odluka i događaj kod Hajdegera≪ razmatra Hajdegerovu kritiku nasleđenih fi lozofskih konceptualizacija povesti, ukrštajući je sa njegovim projektom povesti kao budućnosno određene odluke i događaja. Središnja tema rasprave Vojina Simeunovića odnosi se na provokativno pitanje novog mišljenja, oslonjeno na raspravu u tekstu Šta znači mišljenje, sa ciljem da, u dijalogu sa merodavnom tradicijom fi lozofi je, markira osnovne konture mišljenja koje je Hajdeger preporučio fi lozofi ji budućnosti. Koleginica iz Kvebeka, Sofi -Žan Arijan, razmatra istorijskofi lozofsku pozadinu Hajdegerovog mišljenja s obzirom na duboko sporan i retko tematizovan fi lozofski dug Hajdegera spram njegovog mentora, novokantovca Hajnriha Rikerta. Bogdana Koljević tematizuje psihoanalitičko čitanje Hajdegerovog egzistencijala bivstvovanje-ka-smrti, otvarajući time neke aspekte rasprave o odnosu Hajdegera i psihoanalize koja se u poslednje vreme sve intenzivnije pokreće.

U delu sveske Studije i ogledi ponovo poklanjamo pažnju temama antičke fi lozofi je. Željko Kaluđerović ovaj put razmatra razumevanje pravde u Hesiodovom delu Poslovi i dani, a Irina Deretić se bavi Platonovim tematizovanjem retorike u dijalozima Gorgija Fedar, u čijoj pozadini stoje pitanja o domašajima fi lozofski koncipirane retorike. Nemački kolega Štefan Lorenc Zorgner u tekstu ≫U traganju za izgubljenom bezobzirnošću. Uvod u Sloterdajkovu Kritiku ciničnog uma≪ propedeutički izlaže temeljna pitanja dela jednog od najistaknutijih savremenih fi lozofa, Petera Sloterdajka. Budući da je takođe reč o kontroverznom misliocu koji je i sam puno stranica (i jednu celu knjigu) posvetio Hajdegerovoj fi lozofi ji, čini se da Zorgnerova rasprava na najlepši način zaokružuje ovu svesku Arhea u jedinstvenu tematsku celinu.

Naposletku donosimo pet prikaza, od kojih se čak tri odnose na knjige koje su napisali nastavnici Odseka za fi lozofi ju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na taj način koristimo priliku da naš Odsek još jednom predstavimo široj fi lozofskoj publici, čemu svakako doprinose i Letopisne beleške, koje po pravilu objavljujemo na kraju svake sveske, uz želji da širu javnost obavestimo o aktivnostima nastavnika i saradnika našeg Odseka.

 

UREDNIŠTVO

 

 

Sadržaj

TEMA BROJA

Milenko A. Perović
PDF
Petar Bojanić
PDF
Nebojša Grubor
PDF
Eric Sean Nelson
Vojin Simeunović
PDF
Sophie Jan Arrien
Bogdana Koljević

STUDIJE I OGLEDI

Željko Kaluđerović
PDF
Irina Deretić
PDF
Stefan Lorenz Sorgner

PRILOZI - OSVRTI, PRIKAZI, RECENZIJE, LETOPISNE BELESKE

La phenomenologie devenue ideologie (Haim GORDON, Rivca GORDON, Heidegger on truth and myth. A rejection of postmodernism, Collection “Phenomenology and literature”, Peter Lang, New York, 2006)
Alexandru Matei
Prevodilačka vernost stranom (Boris Buden, Vavilonska jama. O (ne)prevodivosti kultura, Fabrika knjiga Beograd 2007, prevela sa nemačkog jezika Hana Ćopić)
Dragan Prole
PDF
Nauka fi lozofi je mišljenja (Mirko Aćimović, «Filozofi ja mišljenja», Futura publikacije, Novi Sad, 2007.)
Maja Solar
PDF
Revalorizacija primenjene etike (Milenko A. Perović, Etika medija, Kulturno-informativni centar »Bijeli Pavle«, Danilovgrad, 2007.)
Mina Okiljević
PDF
Hajdeger i Hegel. Mogućnosti fi lozofi je povesti (Dragan Prole, Um i povest. Hajdeger i Hegel, Filozofski fakultet, Novi Sad 2007)
Nevena Jevtić
PDF
LETOPISNE BELEŠKE
- -
PDF