РАЗВОЈ И ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА

Снежана С. Стојшин

Апстракт


Основна идеја овог рада огледа се у анализи настанка, развоја и области у којима се примењује анализа садржаја, поступак који је веома ретко коришћен у нашим истраживањима. Анализа садржаја, најједноставније речено, проучава садржај комуникације, односно учесталост и садржај порука најчешће у масовној комуникацији. У раду су анализирани различити истраживачки проблеми у којима се овај поступак примењивао, а бројна подручја примене сведоче о корисности примене овог поступка у изучавању комуникације. Указано је на разлику у обиму и областима примене међу српским истраживачима и истраживачима других.... Иако је настао у процесу истраживања политичке пропаганде за време Другог светског рата, овај поступак данас се примењује у анализи процеса комуникације у области уметности, образовања, књижевности, језика, затим, у социологији као поступак за анализу података прикупљених квалитативним методама, у истраживањима медија и слично. У раду је дат крактак преглед области и различитих истраживачких питања одређеног броја студија, не би ли се подстакли наши истраживачи за чешћу примену овог поступка који даје немерљи- ве резултате у проучавању процеса комуникације.

Кључне речи


анализа садржаја, области примене, политичка пропаганда, метод, медији

Цео текст:

PDF

Reference


Aврамовић, З. & Вујачић, М. (2010). Однос квалитативне и квантитативне методе ис- траживања школских уджбеника, Теме, XXXИВ, бр. 2, стр. 447-461.

Балабанић, И. & Мустапић, М. (2008). Медијска реторика у предизборном раздобљу 2007, Друштвена истраживања, год 17, бр. 4-5, стр. 647-669.

Bailey, K. D. (2007). Quantitative Methodology, in 21st century sociology: A reference handbook / coeditors in chief Clifton D. Bryant, Dennis L. Peck, London, Thousand Oaks, New Delhi: Sage Publications

Berelson, B. (1952). Content Analysis in Communication Research. New York: Free Press.

Берелсон, Б. (1995). „Aнализа садржаја“, у: Пејчић, Богољуб (ур.), Методологија емпи- ријског научног истраживања, Београд: Дефектолошки факултет.

Brewster, M., DeLong, P. &Moloney, J. (2012). Sex Offender Registries: A Content Analysis, Criminal Justice Policu Review, XX(X), 1-21

Валић-Недељковић, Д. & Пралица, Д. (2012). Кога су медији изабрали… а шта су партије нудиле?, Нови Сад: Новосадска новинарска школа.

Гредељ, С. (1986). С ону страну огледала; Београд: Истраживачко издавачки центар ССО Србије.

Dresler-Hawkea, E. et all, (2009). What are New Zealand children eating at school? A content analysis of ‘consumed versus unconsumed’ food groups in a lunchbox survey, Health Education Journal 68(1), 3–13

Duriau, J. V., Reger, K. R. & Pfarrer, D.M. (2007). A Content Analysis of the Content Analysis Literature in Organization Studies Research Themes, Data Sources, and Methodological Refinements, Organizational Research Methods,Volume 10 Number 1,

January 2007 5-34 Esser, F. & D`Angelo, P. (2003). Framing the Press and the Publicity Process, American Behavioral Scientist, Vol. 46, No. 5 617-641

Илић, В. (2011). Први александрински текст о анализи садржаја у социологији, Социо- логија, вол. LIII, Но. 4, стр. 453-474

Илић, В. (2012). Други александрински текст о анализи садржаја, Социологија, вол. LIIV, Но. 3.

Illman, D. & Clark, F. (2003). Content Analysis of New York Times Coverage of Space Issues for the Year 2000, Science Communication, Vol. 25 No. 1,14-38

Каљевић, М. (1972). Неке могућности примене анализе садржаја, Социологија, XИВ, број 2, стр. 215-229

Kolhbacher, F. (2006). The Use of Qualitative Content Analysis in Case Study Research, Qualitative Social Research, vol. 7, No.1, Art 21 – January 2006.

Куртић, Н. (2007). Медији и избори, Медианали, вол. 1, број 2.

Lange, Y. (2002). Медији и избори, Серија издања Савета Европе о медијима, број 3. Београд: Спринт

Lasswell, H. (1927). The Theory of Political Propaganda, American Political Science Review, vol 27, no. 3, aug. 1927, http://www.jstor.org/stable/10.2307/1945515

Маринковић, С. & Пешикан, A. (1999). Типичан женски и мушки лик у уџбеницима Природе и друштва, Психологија, Вол. 32, Но. 3-4: 225-240

Mayring, Ph. (2000). Qualitative content analysis, Forum: Qualitative Social Research [On- line Journal], 1(2), Art. 20. dostupno na: http://www.qualitative-research.net/fqs-texte/2- 00/2-00mayring-e.htm

Minjeong, K. & Lennon S. J. (2006). Content Analysis of Diet Advertisements: A Cross- National Comparison of Korean and U.S.Women’s Magazines, International Textile & Apparel Association, vol 24, no 4, 345-362

Миливојевић, С (2008). Промоција умјесто информације: медији и предсједнички из- бори у Србији 2008, Медијска истраживања, год. 14, бр 2.

Милић, В. (1996). Социолошки метод, Београд: Завод за издавање уджбеника.

Nimbark, A. & Davis, C. (1990). Politics and press: A content analysis of health news in South Africa, International Communication Gazette, vol 46, no. 1, 1-16

Nikolaev, A. (2009). Imaes of War: Content Analysis of the Photo Coverage of the War in Kosovo, Critical Sociology, 35(1), 105-130, http://crs.sagepub.com

Palmquist, M. (1980). Content Analysis, Research Methods in Librarianship – Techniques and Interpretaion, New York: Academic Press

Pedersen, P. M. (2002). Examing Equity in Newspaper Photographs: A Content Analysis of the Print Media Photographic Coverage of Interscholastic Athletics, International Review for the sociology of sport, 37/(3–4)(2002) 303–318

Sjøvaag, H. & Stavelin, E. (2012). Web media and the quantitative content analysis: Methodological challenges in measuring online news content, International Journal of Research into New Media Technologies 18(2) 215-229

Southern, S. (2006). Themes in Marriage and Family Counseling: A Content Analysis of The Family Journal, The Family Journal: Counseling and Therapy for Couples and Families, Vol. 14 No. 2, 114-122

Социолошки речник (2007). Oдреднице анализа садржаја (Георгиевски), ур. Aљоша Мимица и Марија Богдановић, Београд: Завод за уджбенике.

Stemler, S. (2001). An overview of content analysis. Practical Assessment, Research & Evaluation, 7(17), November.

Стојак, Р. (1990). Метода анализе садржаја, у: Пејчић, Богољуб (ур.), Методологија емпиријског научног истраживања, Београд: Дефектолошки факултет.

Shorideh, F. et all (2012). Iranian intensive care unit nurses’ moral distress: A content analysis, Nursing Ethics, 19(4) 464–478

Sie, Siu-F. & Shanon, S. E. (2005). Three Approaches to Qualitative Content Analysis, Qualitetive Health Research, November vol. 15, str. 1277-1288, http://qhr.sagepub.com/ content/15/9/1277

Стојшин, С. (2014). Квалитативна и/или квалитативна анализа садржаја – специфичнос- ти примене, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Вол.XXXIX, Бр.1, стр. 193-210

Стојшин, С. (2013). Примена анализе садржаја у истраживањима политичке пропа- ганде, Докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за социологију 2013. године.

Stinson, Ph. M. & Huck, J. (2010). A Content Analysis of Criminal Justice Policy Review, 1986-2008, Criminal Justice Policy Review, 21(2), 239–260

Schilling, J. (2006). On the pragmatics of qualitative assessment: Designing the process for content analysis. European Journal of Psychological Assessment, 22 (1), 28-37

Tillery, B. & Chresfield, M. (2012). Model Blacks or “Ras the Exhorter”: A Quantitative Content Analysis of Black Newspapers’ Coverage of the First Wave of Afro-Caribbean Immigration to the United States, Journal of Black Studies, 43(5) 545–570

Titscher, S., Meyer, M., Wodak, R., & Vetter, E. (2000). Methods of text and discourse analysis, London: Sage.

Фајгељ, С. (2007). Методе истраживања понашања, Београд: Центар за примењену психологију.

Chia-Chen Yu (2009). A Content Analysis of News Coverage of Asian Female Olympic Athletes, International Review for The Sociology of Sport, 44/2–3, 283–305

Вебер, М. (2011). Протестантска етика и дух капитализма, Нови Сад: Медитеран




DOI: http://dx.doi.org/10.19090/gff.2015.2.169-188

Повратни линкови

  • Тренутно нема повратних линкова