КРИМИНАЛНИ СЛУЧАЈ ФАЛСИФИКАТОРА НОВЦА ЛАУРЕНТИЈА ИЗ БЕШЕНОВА ИЗ 1253. ГОДИНЕ КАО ИЗВОР ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ СРЕМА

Ђура Харди

Апстракт


У повељи угарског краља Беле IV, издатој 3. октобра 1253. године, био је потврђен ранији исход судског спора у којем су конфисковани поседи Лаурентија, управника сремског места Бешенова, због тога што је ухваћен у злочину кривотворења новца. Аутор рада на основу анализе садржаја ове повеље расправља о прошлости Срема средином ХIII века. Документ садржи први историјски помен места Бешенова које је припадало поседу суседног бенедиктинског манастира светог Гргура (данас у Гргуревцима). Ова повеља уједно представља и најранији хронолошки податак да је у седишту области и жупаније, данашњој Сремској Митровици, у то време већ постоја- ла краљевска комора у којој се ковао новац, чији су људи (службеници) разоткрили овај злочин. Повеља угарског краља сведочи и о занимљивој социјалној структури стано- вништва и развијеном економском животу у Срему средином ХIII века који се, изгледа, одвијао несметано упркос недавној најезди Монгола. Коначно, међу заплењеним до- брима реченог фалсификатора налазили су се виногради и преса за вино, као још једно речито сведочанство о Срему као области у којој се производило чувено вино.


Кључне речи


средњовековни Срем, краљ Бела IV, фалсификовање новца, Бешено- во, Манастир светог Гргура (Гргуревци), сремска вина

Цео текст:

PDF (Srpski)

Reference


Andrić, Stanko (2005). Samostan Svetog Križa u Frankavili (Manđelosu). Историјски часо- пис 52: 33-82.

Bloch, Marc (2001). Feudalno društvo. Zagreb: Golden marketing.

Csánki, Dezső (1894). Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában. II. Budapest: MTA.

Čemere, Zoltan (2008). Srednjovekovni manastiri Banata i Pomorišja. Kikinda: Istorijski arhiv Kikinda.

Ћирковић, Сима (1969). Civitas Sancti Demetrii. In: Сремска Митровица, Сремска Мит- ровица: Скупштина општине Сремске Митровице и Музеј Срема: 59-71.

Ћурчић, Слободан – Јовановић, Млађен – Гаудењи, Тивадар – Илић, Александар (2012). Атлас насеља Војводине, I књига, Срем. Нови Сад: Матица српска.

Динић-Кнежевић, Душанка (1986). Дубровник и Угарска у средњем веку. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду, Институт за историју – Војвођанска академија наука и уметности.

Engel, Pál (1994). Kamara. In: Korai magyar történeti lexikon (9-14. század), főszerkesztő Gyula Kristó. Budapest: Akadémia Kiadó (= KMTL): 320.

Fügedi, Erik (1981). Kolduló barátok, polgárok, nemesek. Budapest: Magvető Könyvkiadó.

Györffy, György (1959). Das Güterverzeichnis des griechischen Klosters zu Szávaszentde-meter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. Studia slavica Academiae scintiarum Hungariae. V: 9-74.

Hedwig, A. (2000). Kelter. Lexikon des Mittelalters, CD- ROM Ausgabe, Verlag J. B. Metzer. 5: 1100-1101.

Hendy, F. Michael (1985). Studies in the Byzantine Monetary Economy c. 300-1450. Cembridge etc: Cambridge University Press.

Hóman Bálint (1916). Magyar pénztörténet 1000–1325. Budapest: MTA.

Hóman Bálint (1921). A magyar királyság pénzügyei és gazdaságpolitikája Károly Robert korában. Budapest: Budavári Tudományos Társaság.

Horváth, Tibor – Huszár, Lajos (1956). Kamaragrófok a középkorban. Numizmatikai Közlöny 54-55: 21-33.

Gašić, Emerik (2000). Kratki povijesni pregled Biskupija Bosansko-Đakovačke i Srijemske, načinjen iz povijesnih izvora s pridodanim životopisima. Preveo i priredio Stjepan Sršan. Osijek: Državni arhiv u Osijeku.

Juhász, Kalman (1926). Hajdani monostorok Csanád-egyházmegyében, Budapest: Szent-István Akadémia.

Калић, Јованка (1971), Земун у XII веку. ЗРВИ 13: 13-56.

Калић, Јованка (2007). Темељи културне историје Срема, средњи век. In: Срем кроз векове, слојеви култура Фрушке горе и Срема. Зборник радова, уредио Миодраг Матицки. Београд: Вукова задужбина; Институт за књижевност и уметност; Беочин: Огранак Вукове задужбине: 31-44.

Koszta László (2000). Dél-Magyarország egyházi topográfiája a középkorban. In: A középkori Dél-Alföld és Szer. Szerk.: Kollár Tibor. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár 2000, 41–80.

Kristó, Gyula (2003). Nem magyar népek a középkori Magyarországon. Budapest: Lucidus Kiadó.

Kubinyi, András (1994). Hospes. KMTL: 273.

Makk, Ferenc (1989). The Árpáds and the Comneni: political relations between Hungary and Byzantium in the 12th century. Budapest: Akadémiai Kiadó.

Mályusz, Elemér (1930). Az 1498. évi 41. törvénycikk. Társadalomtörténeti tanulmány. Századok 64: 809-839.

Милошевић, Петар (1969). Антички Сирмијум. In: Сремска Митровица, Сремска Мит- ровица: Скупштина општине Сремске Митровице и Музеј Срема: 19-32.

Поповић, Ј. Душан (1950). Срби у Срему до 1736/37. Историја насеља и становништва. Београд: САНУ.

Рокаи, Петар (1987). Примена неких видова регалног права на подручју јужне Угарске у средњем веку. Анали Правног факултета у Београду. 3-4: 370-380.

Станојевић, Станоје (1929а). Бешеново – Печенешко село. Гласник Историјског друштва у Новом Саду. II/1: 88-89.

Станојевић, Станоје (1929b). Прављење лажног новца у Бешенову у 13 веку. Гласник Историјског друштва у Новом Саду. II/2: 88-89.

Стојковски, Борис (2013). Бенедиктинци у Срему у средњем веку. Српска теологија данас 2012. Четврти годишњи симпосион, Београд: 19-30.

Szabó, János (2007). A tatárjárás, A mongol hódítás és Magyarország. Budapest: Corvina.

Thallóczy, Lajos (1879). A Kamara Haszna (lucrum camerae) története. Budapest: Weiszmann testvérek bizománya.

Solymosi, László (1998). A földesúri járadékok új rendszere a 13. századi Magyarországon. Budapest: Argumentum Kiadó.

Tringli, István (1994). Falunagy. KMTL. 210.

Truhelka, Ćiro (1897). Slavonski banovci (Prinos hrvatskoj numismatici). Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini. januar-mart, IX: 1-160.

Zimonyi István (1994). Besenyő. In: KMTL. 99-100.

Zsoldos, Attila (2011). Magyarország világi archontológiája 1000-1301. Budapest: MTA.




DOI: http://dx.doi.org/10.19090/gff.2015.2.245-258

Повратни линкови

  • Тренутно нема повратних линкова