О ЋУТАЊУ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

  • Сања Радић Филолошки факултет, Београд
Кључне речи: глагол ћутати, лексикологија, значење, когнитивистика, полисeмија, семантичка трансформација, деривати, дијалекти, епика

Сажетак

Предмет рада су различите лексичке јединице које у својој основи имају корен ћут-. У средишту пажње је глагол ћутати: упоређују се основна значења издвојена у нормативним и дијалекатским речницима (‘не говорити’, ‘мировати’, ‘осећати’), након чега се даје приказ стања у народној епици и пословицама. У оквиру анализе глаголских значења прате се и значења глаголских деривата. Посебна пажња је посвећена семантичким трансформацијама, уз покушај да се препознају механизми који су омогућили (или условили) развој различитих значења овог глагола у српском језику. Указује се и на могућ културолошки утицај на развој појединих значења овог глагола.
Објављено
18. 05. 2016.
Bрој часописа
Секција
Чланци