УПОРЕДНА АНАЛИЗА САТИВНИХ ГЛАГОЛА У СРПСКОМ И РУСКОМ ЈЕЗИКУ (НА КОРПУСУ САВРЕМЕНИХ КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА)

Тијана Балек

Апстракт


У раду су представљени првенствено глаголи  са сативном компонентом која је изражена граматички, одређеним префиксима, и то упоредо у два сродна словенска језика – српском и руском. Сагледана је и могућност реализације ове факултативне глаголске категорије у датом контексту. Сативност се посматра пре свега са функционално-семантичког аспекта, тако да су најпре утврђени типични и мање типични начини творбе и реализације дате значењске компоненте код глагола. На основу тога су одређени центар и периферија проучаване категорије у поређеним језицима, те утврђене разлике у погледу њене реализације на творбеном и лексичком плану у српском и руском језику.


Кључне речи


глаголи, категорија сативности, аспектуалност, форманти, функционално-семантички аспекат, српски и руски језик

Цео текст:

PDF

Reference


Бондарко, А. В. (1987). Теория функциональной грамматики: Введение. Аспектуальность. Временная локализованность. Таксис. Ленинград: Наука.

Војводић, Дојчил (1991). Функционално-семантичко поље као лингвистички модел у испитивању хрватскосрпског језичног система. Научни састанак слависта у Вукове дане. 20/2: 269–279.

Војводић, Дојчил (2013). Вид глагола. У: Српска енциклопедија. Том II: В – Вшетечка (ур. Ч. Попов и Д. Станић). Нови Сад: Матица српска; Београд: САНУ ‒ Завод за уџбенике. 332–333.

Грубор, Ђуро (1953). Аспектна значења. Загреб: ЈАЗУ.

Димитриева, О. А. (2015). Сатуративный способ глагольного действия: глаголы со значением пития со словообразовательным формантом на-…-ся. Вестник МГГУ им. М. А. Шолохова. Филологические науки. 3: 39–51.

Зализняк, Анна А. и А. Д. Шмелев (2000). Введение в русскую аспектологию. Москва: Языки русской культуры.

Клајн, Иван (2002). Творба речи у савременом српском језику, I део: Слагање и префиксација. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Институт за српски језик САНУ ‒ Нови Сад: Матица српска.

Матијашевић, Јелка (2009). Циркумфикс као творбени формант. Славистика. XIII: 316–326.

Миљковић, Вања (2014). О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику. У: Језици и културе у времену и простору. IV/2 (ур. С. Гудурић и М. Стефановић). Нови Сад: Филозофски факултет. 301–314.

Петрухина, Е. В. (2009). Русский глагол: категории вида и времени (в контексте современных лингвистических исследований). Москва: МАКС Пресс.

Поповић, Људмила (2008а). Изражавање аспектуалног значења проспективности у словенским језицима. Зборник Матице српске за славистику. 73: 297–314.

Поповић, Људмила (2008б). Језичка слика стварности. Когнитивни аспект контрастивне анализе. Београд: Филолошки факултет.

Ристић, Стана (2011). Глаголи са значењем постепености. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. LIV/2: 147–160.

Стевановић, Михаило (1970). Савремени српскохрватски језик I. Увод, фонетика, морфологија. Београд: Научна књига.

Тошович, Бранко (2009а). Способы глагольного действия в сербском, хорватском и бошняцком языках. Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Şląskiego.

Тошович, Бранко (2009б). Трансакционал русского и сербского / хорватского / бошняцкого языков. Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Şląskiego.

Шведова, Н. Ю. (1980). Русская грамматика, т. I. Москва: Наука.

Шелякин, М. А. (1983). Категория вида и способы действия русского глагола: (Теоретические основы). Таллин: Валгус.

Babić, Stjepan (2002). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Zagreb: JAZU.

Novakov, Predrag (2005). Glagolski vid i tip glagolske situacije u engleskom i srpskom jeziku. Novi Sad: Futura publikacije.

Šipka, Danko (2003). Glosar tvorbenih formanata: početne leksičke liste. Beograd: Alma.


Повратни линкови

  • Тренутно нема повратних линкова