O ФРАЗЕОЛОГИЗМИМА СА ЛЕКСЕМОМ ОПАНАК У АЛБАНСКОМ, РУМУНСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Предраг J. Мутавџић, Тања Ј. Трајковић, Anastassios L. Kampouris

Apstrakt


У оквиру богате материјалне културе балканских народа, а посебно Албанаца, Румуна и Срба, и данас се опанак посматра и као део свеопште традиције и као један од препознатљивијих елемената народне ношње. Имајући у виду да је овим народима једино ова врста обуће била позната готово вековима те да се није много мењала, поставили смо себи питање – да ли је и у којој је мери ова лексема заступљена у фразеолошким конструкцијама у језицима поменутих народа. Након спроведене контрастивне и компаративне анализе установили смо да је само у албанском присутан велики број фразеологизама с овом лексемом те да између фразеолошких слика три несроднa савременa балканскa језика не постоји никаква подударност, што ће рећи да су сва три језика у овом фразеолошком погледу идиотипична. Ово се посебно рефлектује у погледу преводних еквивалената: без обзира на то који је полазни а који су циљни језици, код фразеологизама са лексемом опанак уочава се искључиво нулти степен семантичке и структурне подударности.


Ključne reči


албански, румунски, српски, еквиваленција, опанак

Ceo tekst:

PDF

Reference


Buschan, Georg. 1926. Illustrierte Völkerkunde in zwei Bänden. Stuttgart: Strecker & Schröder Verlag.

Ердељановић, Јoван. 1922. Нидерлево дело о старим Словенима. Гласник Етнографског друштва, свеска 7–8 (1922), 218–239.

Gall, Günter; Wente-Lukas, Renate. 1981. Deutsches Ledermuseum. Deutsches Schuhmuseum – Offenbach. Braunschweig: Westermann.

Grumeza, Ion. 2009. Dacia: Land of Transylvania, Cornerstone of Ancient Eastern Europe. New York-Toronto: Hamilton Books.

Драгићевић, Рајна. (2013). „Концеп Бога у српским народним пословицама“. У: Теолингвистичка проучавања словенских језика (ур. Грковић-Мејџор, Ј. и Кончаревић, К.). Одељење језика и књижевности. Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. Књига 5. Беорад: САНУ, 71–85.

Halimi-Statovci, Drita. 2009. Veshjet shqiptare të Kosovës. Prishtinë: Instituti Albanologjik.

Holland, Henry. (1815). Travels in the Ionian Isles, Albania, Thessaly, Macedonia etc. During the years 1812–1813. London: Longman.

Kanon Leke Dukađinija. 2011. (s albanskog preveo Agron M. Camaj). Podgorica: CID.

Knaurs Konversationslexicon A–Z. 1932. Berlin: Verlag von Th. Knaur Nachf.

Kövecses, Zoltán; Szabó, Péter. 1996. Idioms: A View from Cognitive Semantics. Applied Linguistics, No. 17 (1996), 326–355.

Lakoff, George. 1987. Women, Fire, and Dangerous Things: What Categories Reveal about the Mind. Chicago/ London: The University of Chicago Press.

Lakoff, George. 1993. “The contemporary theory of metaphor”. У: Metaphor and thought (edited by A. Ortony). 2nd edition. Cambridge: Cambridge University Press, 202–251.

Langlotz, Andreas. 2006. Idiomatic Creativity. Amsterdam: John Benjamins.

Латковић, Видо. 1987. Народна књижевност I. Београд: Научна књига.

Марковић-Благојевић, Загорка. 1953. О опанцима на Косову и Метохији. Гласник Етнографског музеја у Београду. Књига XVI (1953). Београд: Етнографски музеј, 176–186.

Miklosich, Franz Dr. 1870. Die slawische Elemente im Albanischen. Wien: Keiserlich-Königlichen Hof- und Staatsdrückerei.

Милојевић, Боривоје Ж. 1913. Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања. Српски историјски зборник, књ. 20. Насеља српских земаља IX. Београд: Српска краљевска академија, 634–936.

Мршевић-Радовић, Драгана. (1987). Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику. Едиција Монографије. Књига LX. Београд: Филолошки факултет.

Müntzel, Hans. (1925). Vom Lendenschurz Zur Modetracht. Aus Der Geschichte Des Kostums. 1e Auflage. Berlin: Widder.

Παπαντωνίου, Ιωάννα. 2000. Η Ελληνική ενδυμασία. Από την αρχαιότητα ως τις αρχές του 20ου αιώνα. Αθήνα: Εμπορική Τράπεζα της Ελλάδος.

Пејовић, Анђелка. (2014). Паремије као део етнолингвистичког наслеђа. Гласник Етнографског института САНУ, 62/ 2 (2014), 201–214.

Пипер, Предраг. 1998. Увод у славистику 1. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Pouqueville, François. 1826. Voyage dans la Grèce. Tome troixième. Deuxième Edition. Paris: Imprimerie de Firmin Didot.

Quincke, Wolfgang. (1908). Handbuch der Kostümkunde. Leipzig: Weber.

Racinet, Auguste. (1888). Le costume historique. Cinq cents planches, trois cents en couleurs, or et argent, deux cents en camaieu. Paris: Librairie de Firmin-Didot.

Reddy, Michael J. 1979. “The conduit metaphor: a case of frame conflict in our language about language”. У: Metaphor and Thought (ed. Ortony, A.). Cambridge: Cambridge University Press, 284–310.

Стефановић Караџић, Вук. 1897. Српске народне приповијетке, загонетке и пословице. Књига прва: Приповијетке и загонетке. Београд: Штампарија Краљевине Србије.

Shkurtaj, Djovalin. 2006. Ligjërimet arbëreshe. “Gjuha e bukës” dhe “gjuha e zemrës”. (Shqyrtime dialektologjike dhe sociolinguistike në ngulimet arbëreshe të Italisë). Tiranë: Juvlin.

Тешић, Ђорђе. 1964. Занатство, рударство и индустрија. Гласник Етнографског музеја у Београду. Књига 27 (1964). Београд: Етнографски музеј, 127–158.

Tocilescu, Gr. G. 1900. Materialuri folkloristice culese și publicate sub auspiciile Ministerului Cultural și Învătămîntului public. Vol. I. București: Tipografia „Corpului didactic“ C. Ispasescu & G. Bratanescu.

Томић, Персида. 1978. Допунско привређивање. Гласник Етнографског музеја у Београду. Књига 42 (1978). Београд: Етнографски музеј, 173–186.

Тривић, Анета. (2015). Лексичко-семантичка анализа соматизама у фразеологији савременог шпанског и српског језика: контрастивни приступ. Докторска дисертација.(http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/3835/Disertacija.pdf?sequence=1)

Weiss, Hermann. 1872. Das Kostüm vom 16ten Jahrhundert bis auf die Gegenwart. Stuttgart: Ebner & Seubert Verlag.

Weiss, Hermann. 1883. Kostümkunde – Geschichte der Tracht und des Geräthes im Mittelalter vom 4. bis zum 14. Jahrhundert. Stuttgart: Ebner & Seubert Verlag.

Zelenin, Dmitrij. 1927. Russische (Ostslawische) Volkskunde. Grundriss der slawischen Philologie und Kulturgeschichte (Hrsg. von Reinhold Trautmann und Max Vasmer). Berlin-Leipzig: Walter de Gruyter.

http://www.luceafarul.net/aspecte-de-etnografie-si-folclor-ale-comunitatii-hutule-1

(< 29. 07. 2017)

http://www.rasfoiesc.com/educatie/literatura/Etnografie32.php (< 31. 07. 2017)

http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/o/opanak.php (< 02. 08. 2017)




DOI: http://dx.doi.org/10.19090/zjik.2017.7.149-177