ОСВРТ НА ДИЈАЛЕКАТСКЕ ГОВОРЕ И ЊИХОВУ ФУНКЦИЈУ У ВЕЛИКОЈ ДРАМИ СИНИШЕ КОВАЧЕВИЋА

  • Миљана Б. Чопа Филозофски факултет Универзитет у Новом Саду
Ključne reči: драма, Велика драма, дијалекти, функција дијалеката

Apstrakt

У раду се анализирају дијалекатски говори у Великој драми Синише Ковачевића са циљем да се кроз преглед особина типичних за ове говоре докаже њихова употреба у делу. Да би се утврдило који су дијалекти у овом делу заступљени, из датог текста ексцерпирани су примери у којима су примећене дијалекатске особине и кроз њихову анализу на фонетском, морфолошком и синтаксичком плану доказана је изузетна заступљеност карактеристичних особина зетско-сјеничког дијалекта и у мањој мери шумадијско‑војвођанског (његових банатских говора). Уз то, осврћемо се и на оно чему се употребом ових говора у драми тежи, а то је превасходно аутентичност говора ликова, што доприноси веродостојности читаве приче описане у овој драми.

Reference

Ђорђевић, Бранивој. 1974. Српскохрватски позоришни језик: књижевне и дијалекатске особине. Београд: Универзитет уметности.
Ивић, Павле. 2001. Дијалектологија српскохрватског језика. Увод и штокавско наречје. Сремски Карловци/ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ивић, Павле. 2009. Српски дијалекти и њихова класификација. Сремски Карловци/ Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ивић, Павле и др. 1994. „Банатски говори шумадијско војвођанског дијалекта. Прва књига: увод и фонетизам.“ Српски дијалектолошки зборник, ХL.
Ивић, Павле и др. 1997. „Банатски говори шумадијско војвођанског дијалекта. Друга књига: морфологија, синтакса, закључци и текстови.“ Српски дијалектолошки зборник, ХLIII.
Петровић, Драгољуб. 1967. „Неке вокалске и консонантске карактеристике пјешивачког говора“. Зборник за филологију и лингвистику X. 161‒169.
Пешикан, Митар. 1965. Староцрногорски средњокатунски и љешански говори. Српски дијалектолошки зборник XV.
Речник српских говора Војводине. 2000−2010. Петровић, Драгољуб (ред.). Нови Сад: Матица српска, Одељење за књижевност и језик.
Речник српскохрватскога књижевног језика. 1967‒1976. Нови Сад ‒ Загреб: Матица српска, Матица хрватска (фототипско издање из 1990. године).
Стевановић, Михаило. 1933−34. „Источноцрногорски дијалекат“. Јужнословенски филолог XIII, 1−128.
Стијовић, Рада. 2007. „Говор Горњих Васојевића“. Српски дијалектолошки зборник LIV. 1−312.
Ћупић, Драго. 1977. Говор Бјелопавлића. Српски дијалектолошки зборник XXIII.
Чопа, Миљана. 2017. Акценатски систем у говору информаторâ из трију генерација црногорских колониста у војвођанском селу Крушчић. Дипломски рад. Нови Сад: Филозофски факултет.
Brozović, Dalibor. 1986. „Između stilske i ilustrativne funkcije i orijentacije u hrvatskoj dijalektalnoj poeziji“. Radovi. Razdio filoloških znanosti (15). God. 25. Sv. 25. Zadar: Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu. 29−35.
Okuka, Miloš. 2008. Srpski dijalekti. Zagreb: SKD Prosvjeta.
Solar, Milivoj. 2012. Teorija književnosti sa rječnikom književnog nazivlja. Beograd: Službenik glasnik.
Мeyerhoff, Miriam et al. 2015. Doing sociolinguistics: A practical guide to data collection and analysis. London and New York: Routledge.
Objavljeno
05. 03. 2018.
Broj časopisa
Sekcija
Članci