ФУНКЦИЈА И ЗНАЧЕЊЕ НАРОДНИХ И ГРАЂАНСКИХ ПЕСАМА У ИВКОВОЈ СЛАВИ СТЕВАНА СРЕМЦА

Растко Р. Лончар

Apstrakt


Рад анализира употребу народних песама у новели Ивкова слава Стевана Сремца, поредећи је са употребом грађанске, тј. уметничке поезије у истом делу. Сремац јасно раздваја два културна и друштвена миљеа према поезији коју певају, односно, изговарају, чиме она престаје да има искључиво улогу осликавања расположења јунака, већ почиње да представља и културолошки сукоб до ког долази након што турски утицај престаје бити доминантан у Нишу, који од 1882. постаје део Краљевине Србије.


Ključne reči


грађанска поезија, народна поезија, однос традиционалног и савременог, реализам, Стеван Сремац

Ceo tekst:

PDF

Reference


Сремац, Стеван. 1972. Ивкова слава; Вукадин; Приповетке. Избор и редакција Бошко Новаковић. Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга.

Златановић, Момчило. 2007. Народне песме и басме Јужне Србије (1). Врање: Врањске књиге.

Ковачевић, Иван. 1985. О крсном имену. Зборник. Прир. Ковачевић, И. Београд: Просвета.

Милошевић, Александра. 2014. Путујућа позоришта у Србији од друге половине 19. века до 1945. Наведено према: 28. 03. 2017.

Недељковић, Миле. 1990. Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић.

Пешикан-Љуштановић, Љиљана. 2009. „Шта Коштана пева? : Функција и значење усмених лирских песама и фолклорних елемената у Коштани Борисава Станковића“. Кад је била кнежева вечера? : усмена књижевност и традиционална култура у српској драми 20. века. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине, 7–16.

СМ – „Лазарице“, Словенска митологија. Енциклопедијски речник. Редактори: Светлана М. Толстој, Љубинко Раденковић. Београд: Zepter Book World. 2001. стр: 328.




DOI: http://dx.doi.org/10.19090/zjik.2017.7.197-205